„Freedom of panorama“ или ово није блог о праву

freedom of panorama

Недавно сам са пријатељем расправљао да ли у Босни и Херцеговини постоји слобода панораме (,,freedom of panorama“). Слобода панораме значи слободно фотографисање/сликање ауторских дјела трајно смјештених на земљишту, на трговима и улицама и другим јавно доступним мјестима.

Ауторска дјела су, између осталог, и дјела архитектуре, дјела ликовне умјетности, као и дјела примјењене умјетности. Ауторскоправна заштита на свим ауторским дјелима важи 70 година након смрти аутора. Након тога то дјело више не ужива ауторскоправну заштиту (Аристотелова и Платонова дјела можете слободно штампати).

У преводу, слобода панораме, то је ваше право да фотографишете Боску.

Звучи сулудо да вам неко ускрати право да фотографишете тргове, споменике зграде. Али то се дешава већ увелико. У многим државама није дозвољено уопште фотографисање таквих грађевина. Рецимо, фотографишете се са дјевојком испред Боске и не смијете објавити ту фотографију без обраде којом бисте сакрили Боску. О да, заиста се то дешава. Такав случај је, рецимо, са Италијом. На овој фотографији, преузетој са сајта Wikimedia Commons, црвеном бојом су означене државе у којима не постоји слобода панораме.

freedom of panorama u Evropi

Као што видите и БиХ се црвени. А како смо дошли до тога да смо међу земљама које бране слободу панораме и који су домети те забране?

БиХ је, наиме, смјештена у групу земаља у којима је слобода панораме дозвољена за некомерцијалне сврхе. То значи да фотографије Боске не смијете постављати на свом интернет сајту, јер се сајтови могу комерцијализовати и по правилу се комерцијализују, дакле дјело се посредно економски искориштава.

Што би рекао Оливер Драгојевић ,,А гдје то пише“?

Члан 52. Закона о ауторским и сродним правима гласи:

,,(1) Допуштена је слободна употреба ауторских дјела која су трајно смјештена на трговима, у парковима, на улицама или другим мјестима приступачним јавности.

(2) Дјела из става (1) овог члана не смију се репродуковати у тродимензионалном облику, употријебити за исту намјеру као изворно дјело или употријебити за остваривање имовинске користи.

3) У случају кориштења из става (1) овог члана, морају се назначити извор и име аутора, ако је то наведено на употријебљеном дјелу.“

На прво читање, очигледно је да заиста у БиХ није дозвољено фотографисати ауторска дјела трајно смјештена на трговима, парковима, улицама. Заиста, у ставу 2. пише ,,дјела из става (1) овог члана не смију се репродуковати у тродимензионалном облику, употријебити за исту намјеру као изворно дјело или употријебити за остваривање имовинске користи“. То звучи као три алтернативно постављене забране. Но хајде да овај члан анализирамо и разложимо како бисмо га боље схватили.

Став 2. се реферише на ,,дјела из става (1)“. Шта су та дјела? То су сама ауторска дјела која су набројана у ставу 1. Добро, то је дакле наша примјерична Боска. Када то мало упростимо то значи да се Боска не смије  репродуковати у тродимензионалном облику, употријебити за исту намјеру као изворно дјело или употријебити за остваривање имовинске користи.

А када ово разложимо на начин да три забране посматрамо одвојено, добијемо сљедеће:

1) Боска се не смије  репродуковати у тродимензионалном облику. Добро, то је јасна забрана, не смијемо правити мале 3Д Боске (у случају Боске и нема баш пуно смисла, али има у случају неких мањих споменика који би се могли репродуковати).

2) Боска се не смије употријебити за исту намјеру као изворно дјело. Да, јесте апсолутно бесмислено и логички неодрживо. Боска ЈЕСТЕ изворно дјело. Већ сад је јасно да наше ,,тумачење на прву“ није баш логички одрживо, но да видимо и трећи елемент.

3) Боска се не смије употријебити за остваривање имовинске користи. Е сад је већ претјерано бесмислено. Ово дефинитивно није била идеја законодавца.

Па како се онда има тумачити овај члан?

Одговор је на једини логички одржив начин. Да је забрањена слобода панораме у случају да су кумулативно испуњени први услов и један од два накнадна (алтернативно постављена услова). Мало звучи компликовано али је у нарави врло једноставно. Морају бити испуњени услов 1 и услов 2 или услов 3. Дакле 1 и 2 или 1 и 3. Никако или 1 или 2 или 3, како смо на прво читање помислили, јер видјели смо колико је то бесмислено.

Гдје нас то доводи онда? То значи да је забрањено тродимензионално репродуковање ових ауторских дјела у случају да се тродимензионалне репродукције користе у исту намјеру као и изворна дјела или у случају да се тродимензионалне репродукције употребљавају за остваривање имовинске користи. Је л’ има много више смисла? И мени се чини.

Но да видимо шта то значи за нашу Боску из примјера.

1) Боска се не смије тродимензионално репродуковати уколико ће се репродукција користити за исту намјеру као и Боска сама. Одлично, има смисла, логички је одрживо.

2) Боска се не смије тродимензионално репродуковати уколико ће се репродукција користити за остваривање имовинске користи. Опет јасно и логички одрживо. Наравно, много више смисла има са споменицима или сличним атрактивним знаменитостима, али битно је да је логички одрживо и јасно.

Шта можемо закључити? Законописац је мало неспретно срочио овај члан 52. Закона о ауторским и сродним правима и његова намјера је погрешно интерпретирана, јер на прво читање заиста звучи онако како су аутори мапе Европе са почетка текста разумјели, а то је да у БиХ не постоји слобода панораме.

Из свега овога произилази потреба да се наведени члан преправи тако да буде разумљив на прво читање и да не ствара забуну, те стога и на крају овог текста желим да пошаљем такву поруку законодавцу. Није много времена, а много ће да промијени и учини за БиХ.