Пуномоћници у поступку

punomocnici u postupku

У тексту Заштита права радника аутор је указао на, по његовом скромном мишљењу, потенцијалну негативну и погрешну праксу коју неке интересне групе заговарају. У овом тексту аутор ће се потрудити да покаже како изостанак дијалога и указивање стручне јавности на овакве проблеме може да резултује дискутабилном праксом.

Сви који раде у правосуђу ,,знају“ да адвокатски приправници не могу заступати клијенте на рочиштима у предметима у којима је вриједност спора већа од 50.000,00 КМ. А гдје је ово прописано?

Посљедњим измјенама и допунама Закона о парничном поступку додат је члан 301а који гласи:

,,Ако у имовинскоправним захтјевима вриједност предмета спора прелази износ од 50.000 КМ, пуномоћници правних лица могу бити само лица која имају положен правосудни испит.“

Кључни појам за разумијевање овог члана јесте ,,пуномоћник“. Дакле, пуномоћник не може бити лице које нема положен правосудни испит. А шта је, односно ко је пуномоћник? Закон то јасно и децидно прописује у члану 301. став 1. који гласи ,,Пуномоћник може бити адвокат, адвокатско друштво или запослени код службе за бесплатну правну помоћ, као и, за правна лица запослени код тог правног лица, а за физичка лица брачни, односно ванбрачни друг странке или сродник странке по крви или по тазбини.“

Јасно су таксативно набројана лица која могу бити пуномоћници правних лица и то су: 1) адвокат, 2) адвокатско друштво и 3) правник службе за бесплатну правну помоћ, 4) док правна лица може заступати њихов запослени.  Очигледно је да само ове 4 групе лица могу бити пуномоћници правних лица у парничном поступку.

Па шта онда раде адвокатски приправници и стручни сарадници? Члан 306. Закона прописује да „Адвоката којем је странка издала пуномоћ може, уз изричито овлашћење странке, замјењивати други адвокат, а пред судом првог степена и стручни сарадник за правне послове и адвокатски приправник који су код њега запослени.“ Очигледно је да адвокатски приправник и стручни сарадник замјењују адвоката, односно свог принципала.

Дакле они иступају умјесто њега, а никако у своје име, јер они ни не могу бити пуномоћници. То се види и из законске формулације у овом члану ,,уз изричито овлашћење странке“, гдје законодавац не предвиђа да овлашћење мора бити у форми пуномоћи, иако се то скоро увијек ради у склопу пуномоћи дате адвокату. Овакво овлашћење може бити засебан документ који ће се прилагати одвојено од пуномоћи. Адвокатски приправник не обавља самостално дјелатност, везан је за свог принципала и мијења њега, те зато му се не даје пуномоћ, него се изричито овлашћује да може да мијења принципала (адвоката код кога ради).

Ако смо установили да адвокатски приправник не може бити пуномоћник, иако се често баш у пуномоћ уноси ,,изричито овлашћење странке“ да приправник може да мијења адвоката на рочиштима, остаје само да се вратимо на одредбу са почетка. Та одредба прописује да пуномоћник не може бити особа која није положила правосудни испит.

Адвокат је свакако особа која је положила правосудни испит и адвокатски приправник свој легитимитет да заступа на рочишту црпи из овлаштења свог принципала. Принципал је овлаштен да заступа, самим тим је, уколико има изричиту сагласност странке да га мијења, адвокатски приправник овлаштен да заступа. Нигдје не стоји одредба која то забрањује, него забрањује да ,,пуномоћник правних лица“ буде особа која нема положен правосудни испит. Да буде пуномоћник, а не да заступа на рочишту.

Зашто онда постоји ова одредба? Па због правних лица. Рецимо, осигуравајуће друштво има много парничних поступака по захтјевима за накнаду штета и њих у тим поступцима заступају њихови правници. Уколико су вриједности спорова у тим поступцима веће од 50.000,00 КМ, њихови запослени, који могу бити пуномоћници према члану 301., морају имати положен правосудни испит.

Зато Закон не користи формулацију ,,стручни сарадник“ у овој одредби, него баш прецизно одређује да пуномоћник мора имати положен правосудни испит (за читаоце који нису упознати, адвокатски приправник је правник који ради код адвоката, а нема положен правосудни, док је стручни сарадник лице које ради код адвоката, а има положен правосудни, но нема положен адвокатски испит).

Но, бојимо се да је сада већ касно да се улази у дискусију и покушава исправити ова ,,крива Дрина“. Овим текстом се само покушало указати како недостатак аргументоване дискусије прије стварања праксе може да створи дискутабилну праксу, за коју аутор сматра да је погрешна.